Informacije

Privremeni uvoz/izvoz - ATA karnet

Privremeni uvoz i izvoz regulisan je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Radi pružanja usluga stranim licima i korišćenja usluga stranih lica i u drugim slučajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u određenom roku, u istom ili promenjenom stanju, roba se može privremeno izvoziti, odnosno privremeno uvoziti.

Izuzetno carinarnica može odobriti izvoz, odnosno uvoz robe dobijene preradom, obradom ili doradom i pre privremenog uvoza, odnosno izvoza reprodukcionog materijala potrebnog za proizvodnju te robe, osim poljoprivrednih proizvoda.

Privremeno izvezena roba mora se vratiti u Srbiju ili definitivno izvesti, a privremeno uvezena roba mora se vratiti u inostranstvo ili definitivno uvesti i ocariniti po propisima kojima se uređuje izvoz, uvoz, carinjenje te robe, kao i rokovi privremenog izvoza i uvoza.

Preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. Ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu lizing. Ugovorom o zakupu, odnosno lizingu prenosi se pravo korišćenja opreme uvezene u zakup uz plaćanje naknade (zakupnine), a može se predvideti i obaveza zakupodavca da zakupcu obezbedi nesmetano korišćenje, održavanje i tehničko-tehnološko unapređenje opreme, kao i zamena uvezene opreme novom tehničko-tehnološki savršenijom opremom za vreme trajanja roka zakupa. Privremeni izvoz, odnosno privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing odobrava carinarnica.

Privremeno izvezena, odnosno uvezena roba može se upotrebiti samo za namene za koje je privremeno izvezena, odnosno uvezena, a prema rešenju carinarnice koja je izdala odobrenje. Privremeni uvoz ili izvoz odobrava se i u slučaju poslova oplemenjivanja robe (prerada, dorada i obrada). Ovi poslovi mogu da se vrše u više faza i da ih obavlja više preduzeća i drugih pravnih lica, odnosno stranih lica. Na osnovu odobrenja nadležnog organa, usluga oplemenjivanja može se platiti, odnosno naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i uvoz robe kojom se plaća, odnosno naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se uređuje redovni izvoz, odnosno uvoz te robe. Republička vlada određuje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza, rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama, a može odrediti koja se roba ne može privremeno izvoziti i uvoziti.

Prilikom privremenog uvoza odn. izvoza izdaje se ATA karnet. Karent ATA (franc./engl. Admission Temporaire / Temporary Admission) je jednostavan međunarodni carinski dokument koji je zasnovan na međunarodnoj Carinskoj konvenciji o ATA karnetu, zamjenjuje nacionalne carinske dokumente za privremeni izvoz, privremeni uvoz i provoz (tranzit) robe, čime se pojednostavnjuje carinski postupak i na taj način olakšava i ubrzava promet određenih kategorija roba.

Prednosti ATA karneta:

Izvozniku ukidaju troškove carine i PDV-a ili polaganja depozita, a za carinu ATA karnet znači manje administracije i sigurnost da će naplatiti uvozne dažbine ako ne dođe do ponovnog izvoza.
Karneti pojednostavljuju prelazak granice, odnosno omogućavaju izvoznicima i uvoznicima upotrebu samo jednog dokumenta za rešavanje svih carinskih formalnosti.

TIR karnet - šta i kako?...

Karnet TIR (franc. Transport International par la Rout) je carinski dokument kojim se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom transportu robe. Nadzor i postupak nad transportnim sredstvima, kontejnerima i robom u režimu karneta TIR određen je "Carinskom konvencijom o međunarodnom prijevozu robe na temelju karneta TIR".
TIR je napravljen da bi maksimalno olakšao međunarodno kretanje roba pod carinskim pečatom. Sistem tranzitnim državama garantuje pokrivanje carina i poreza u slučaju zloupotrebe (krijumčarenja).
Sistem TIR nudi prednosti za sve karike u lancu međunarodnog tranzitnog transporta roba:

• - smanjuje troškove transporta smanjujući formalnosti i kašnjenja u tranzitu;
• - olakšava kretanje u tranzitu primenom standardizovane regulative i dokumentacije;
• - roba se kreće preko međunarodnih granica s minimalnim ometanjima i stajanjima;
• - kašnjenja i troškovi transporta su smanjeni;
• - nema potrebe za depozitom (garancijom) na granicama tranzitnih država;
• - garantovano plaćanje carinskih i poreznih dažbina u slučaju zloupotrebe (do 50 000 $);
• - samo proverenim prevoznicima je dozvoljeno korištenje TIR karneta - čime se povećava sigurnost;
• - smanjena je potreba fizičke kontrole robe u tranzitu;
• - sistem olakšava carinsku kontrolu i popratnu dokumentaciju.

Vozila i kontejneri moraju zadovoljavati određene uslove kako bi mogli prevoziti robu u međunarodnom prijevozu s oznakom TIR.

Vozilo mora biti građeno tako da:

• - roba ne može biti izvađena ili unešena u zatvoreni deo vozila bez ostavljanja vidnih tragova pokušaja ili bez povrede carinskih obeležja;
• - carinska obeležja se mogu lako i uspešno staviti;
• - ne sadrži skriveni prostor u kojem bi se roba mogla sakriti;
• - svi prostori u koje se može staviti roba su pristupačni za carinski pregled.

Kontejner mora biti:

• - potpuno ili delimično zatvoren;
• - trajne i dovoljno čvrste građe za višestruku uporabu;
• - posebno namenjen olakšanju prevoza robe jednim ili različitim prevoznim sredstvima bez posebnog pretovara robe;
• - namenjen lakom manipulisanju;
• - napravljen tako da se lako puni i prazni.

Za vozilo ili kontejner koje ispunjava uslove izdaje se "Uverenje o odobrenju za prevoz robe pod carinskim oznakama", s rokom od dvije godine. Na vozilo ili kontejner mora biti stavljena pločica TIR.

Otvaranje carinskog skladišta

Odredbama Carinskog propisano je, da je carinsko skladište mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Carinsko skladište može biti javno ili privatno.

Javno skladište je carinsko skladište u kome lice može skladištiti robu. Privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta. Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem. Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje je korisnik skladišta preneo ta prava i obaveze.

Propisano je da je za upravljanje carinskim skladištem potrebno odobrenje carinskog organa, koje, između ostalog, treba da sadži i uslove za upravljanje carinskim skladištem. Odobrenje se daje na osnovu pisanog zahteva koji lice, koje želi da upravlja carinskim skladištem, treba da podnese nadležnoj carinarnici. Zahtev mora da sadrži podatke neophodne za davanje odobrenja sa obrazloženjem ekonomskih potreba za njegovo otvaranje i skladištenje robe. Podnosilac zahteva prilaže dokaze da ispunjava uslove propisane u vezi sa: smeštajem određene vrste robe, obavljanjem pojedinih delatnosti ili rukovanjem robom koja se smešta u takvo skladište.

Da bi se na propisan način mogle primeniti odredbe o postupku carinskog skladištenja, moraju se ispuniti sledeći uslovi: carinsko skladište treba da bude zatvorena prostorija ili ograđeni prostor, namenjen za smeštaj, nadležni carinski organ za davanje odobrenja za upravljanje carinskim skladištem je carinarnica, uz zahtev za otvaranje carinskog skladišta podnosilac mora da priloži sledeću dokumentaciju:

• - dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (pravo svojine, zakup i dr.);
• - skicu sa tehničkim opisom prostorija, odnosno prostora, namenjenih za carinsko skladište;
• - dokaz o registraciji podnosioca zahteva u odgovarajućem registru, a u slučaju da je podnet zahtev za otvaranje javnog carinskog skladišta i dokaz o registraciji podnosioca zahteva za obavljanje poslova skladištenja robe;
• - dokaz o poreskom identifikacionom broju (PIB) i o broju važećeg žiro računa;
• - akt nadležnog organa kojim se potvrđuje da su ispunjeni posebni uslovi, ako su za skladištenje određene robe propisani takvi posebni uslovi;
• - izjava da su obezbeđene prostorije i inventar neophodni za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinjenje robe u carinskom skladištu.

U postupku davanja odobrenja za otvaranje carinskog skladišta, carinarnica obrazuje komisiju koja pregledom priložene dokumentacije i prostorija (odnosno prostora) namenjenih za carinsko skladište, utvrđuje da li dokumentacija odgovara činjeničnom stanju, da li su prostorije podesne za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora. Komisiju imenuje upravnik carinarnice, a čine je predsednik komisije i dva člana. Nakon pregleda dokumentacije i prostorija, komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik u tri primerka, od kojih dva zadržava carinarnica, a treći se dostavlja podnosiocu zahteva. Na osnovu pismenog zahteva za otvaranje carinskog skladišta i nalaza komisije, carinarnica donosi rešenje.

Carinsko skladište mora biti obeleženo tablom za natpisom “Carinsko skladište” i nazivom držaoca skladišta.

Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom, uključujući tu i suključarstvo, koje podrazumeva da se ulaz u u carinsko skladište obezbeđuje sa dve brave, pri čemu ključ od jedne brave drži carinski organ, a ključ od druge brave držalac carinskog skladišta.

Ako se držalac carinskog skladišta ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom ili propisom donetim na osnovu tog zakona, carinarnica može privremeno da zatvori carinsko skladište i da odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Ako držalac carinskog skladišta ne ukloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o trajnom zatvaranju carinskog skladišta.

Važno je napomenuti da se shodno odredbama Carinskog zakona prava i obaveze držaoca skladišta mogu, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice. Odobrenje za upravljanje carinskim skladištem može se izdati samo licima sa sedištem ili prebivalištem u Republici Srbiji.

CEMT (ECMT) dozvole

Evropska konferencija ministara prevoza (ECMT) od svog osnivanja 1953. godine, nastoji olakšati međunarodni drumski prevoz i integrisati dotična tržišta. Multilateralna kvota prevoznih dozvola uvedena je 1. januara 1974., i Savet ministara je smatrao da su učinili dobar korak prema postepenoj liberalizaciji drumskog prevoza tereta.

Spomenuto dostignuće se moglo ostvariti samo zajedničkim snagama Zemalja članica i nastojanjima da se usklade uslovi konkurencije drumskih prevoznika iz različitih zemalja i način prevoza.Uvođenjem normi s obzirom na emisiju buke i hemijskih sastojaka izduvnih gasova za "zelene" kamione, a potom i strože norme za izduvne gasove i sigurnosnu opremu za "zeleniji i sigurni" kamion, kao i za "EURO3" i "EURO4" kamion, multilateralna kvota se takođe zalaže za ekološka i sigurna vozila. Multilateralno obilježje dozvola služi takođe racionalizaciji korištenja vozila smanjivanjem broja praznih vožnji.

Sledeće Zemlje članice učestvuju u kvota sistemu: Albanija, Armenija, Austrija, Azerbajdžan, Bjelorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Republika češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Makedonija, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Latvija, Lihtenštajn, Litva, Luksemburg, Malta, Moldavija, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Srbija i Crna Gora, Slovačka, Slovenija, španija, švedska, švicarska, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.

ECMT dozvole su multilateralne dozvole za međunarodni prevoz robe drumskim transportom, koji vrši prevozničko preduzeće Zemlje članice ECMT –a, na temelju kvota sistema, a prevoz se obavlja:

• - među Zemljama članicama ECMT – a i
• - u tranzitu kroz područje jedne ili više ECMT Zemlje članice i to vozilima registrovanim u Zemlji članci ECMT-a.

Dozvole ne važe za prevoz između Zemlje članice i treće države. Na primer, vozilo koje vrši prevoz između Norveške (ECMT Zemlje članice, uključene u kvota sistem) i Irana kao krajnje destinacije (zemlje koja nije članica ECMT-a, ali graniči sa Zemljom članicom ECMT-a), ECMT dozvola ne važi.

ECMT dozvole važe ako je u pitanju tranzit kroz treću državu (na primer, utovar u Norveškoj, a istovar u Rusiji, tranzit kroz Iran).

Ako se roba prevozi preko Zemlje članice ECMT-a gdje je upotreba ECMT dozvola ograničena, kroz spomenute zemlje moguće je proći bilateralnom dozvolom, 2 zajedničkom dozvolom ili drugim načinom prevoza ("auto voz" (vlak, brod, ...)), ECMT dozvola će ostati u vozilu od mesta utovara do mesta istovara.

Postoje godišnje dozvole u zelenoj boji, koje vrede za tu kalendarsku godinu (od 1. januara do 31. decembra) i kratkoročne dozvole žute boje, koje vrede 30 dana i označene su sa natpisom "kratkoročne dozvole".

ECMT dozvole i dnevnik putovanja se izdaju preduzeću za drumski prevoz od strane nadležne državne službe u zemlji u kojoj je preduzeće osnovano, Zemlje članice ECMT-a, prema propisima i pravilima u toj državi.

ECMT dozvole se izdaju, zavisno o nacionalnim propisima, poduzećima za drumski prevoz koja su propisno ovlaštena od strane nadležne državne službe zemlje u kojoj je poduzeće osnovano.

ECMT ne zaračunava naknadu Zemljama članicama za licence. Visina naknade koju plaćaju prevoznici isključivo je određena od strane Zemlje članice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Korištenje ECMT dozvola

Dozvolu može u određeno vreme koristiti samo jedno vozilo. Dozvola mora biti u vozilu od mesta utovara (sve dok se vozilo natovari) do mesta istovara (sve dok se vozilo ne istovari) ili u toku cele vožnje praznog vozila.

Zemlja utovara vozila se može razlikovati od zemlje porekla tereta.

ECMT dozvola ne odobrava kabotažu.
ECMT dozvola ne oslobađa prevoznika od potrebnih dozvola za prevoz izvanrednog tereta u pogledu veličine, težine ili specifične kategorije tereta (na primer, opasan teret).
ECMT dozvola se može koristiti za vozila u zakupu ili na leasing, bez vozača od strane prevozničkog preduzeća za koje je licenca izdana. Vozilo mora biti isključivo na raspolaganju prevozničkom preduzeću koje ga koristi i vozi ga osoblje tog preduzeća.
ECMT dozvole se ne mogu preneti od strane prevozničkog preduzeća na treće lice.
Budući da ime preduzeća mora biti naznačeno na prvoj stranici dozvole, neophodno je da se to ime podudara sa imenom osobe koja upravlja vozilom.
U slučaju da putovanje započne, ili sa godišnjom ili sa kratkoročnom dozvolom i nastavlja se sa drugom, izdana za sledeće tekuće razdoblje, obe dozvole moraju biti u vozilu tokom celog putovanja.
ECMT dozvole, dnevnici putovanja i slične potvrde ne smeju biti obloženi folijom ili sličnim omotima.

Reeksport bez uvoza robe u Srbiju

U zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju četvrti deo se odnosi na privremene režime i mere. U okviru ovih mera propisano je da domaće lice plaćenu robu ne mora da uvozi ako se roba izvozi u inostranstvo i isporučuje u inostranstvo na osnovu ugovora.

Vlada Republike Srbije donela je odluku o evidenciji odnosno izveštavanju o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i o sadržaju evidencije odnosno izveštaja kojom je između ostalog bila propisana i obaveza evidentiranja kod naležnog ministarstva ugovora o reeksportu. Menutim Vlada Republike Srbije donela je odluku izmenama ove Odluke o evidentiranju koja je stupila na snagu 11.08.2007. godine. Ovom izmenom prestaje obaveza evidentiranja poslova reeksporta kada roba ne ulazi u zemlju odnosno ne prelazi carinsku liniju. To znači da domaća pravna lica nemaju obavezu evidentiranja poslova reekspora kod nadležnosg ministarstva. Domaća lica mogu da plate robu u inostranstvu a da tu robu ne uvezu u Srbiju pod uslovom da se ta roba na osnovu ugovora o prodaji, zakupu ili drugog ugovora isporučuje u inostranstvu. Iako se radi o spoljnotrgovinskom poslu koji se odvija u inostranstvu za ovu vrstu posla važno je da se obavi u skladu sa spoljnotrgovinskim i deviznim propisima koji važe u Republici Srbiji. To se odnosi na obavezu vođenja kontrolnika uvoza i izvoza robe, na obavezu unošenja deviza u zemlju kao i unošenje odgovarajuće šifre naplate na propisanim obrascima za vršenje platnog prometa sa inostranstvom.

Postoje neke osnovne smernice koje je neophodno ispoštovati kako bi se posao reeksporta obavio po važećim propisima:

• 1. prilikom plaćanja prema inostranstvu u nalogu za plaćanje kao osnov plaćanja navodi se šifra 312 – naplata robe koja se nalazi u inostranstvu a nepsoredno se isporučuje u inostranstvo. Treba imati na umu da će Vam za ovo poslovna banka tražiti da priložite Ugovor o spoljnotrgovinskom poslu na osnovu koga se vrši plaćanje
• 2. prilikom naplate iz inostranstva u nalogu za naplatu kao osnov naplate potrebno je uneti šifru 312 - naplata robe koja se nalazi u inostranstvu a nepsoredno se isporučuje u inostranstvo. Takođe i ovom prilikom poslovna banka će Vam tražiti primerak Ugovora na osnovu koga se vrši naplata
• 3. potrebno je da se u knjigu kontrolnika posebno unese kupovina robe u inostranstvu a posebno prodaja robe u inostranstvu. U knjigu kontrolnika potrebno je uneti: broj ugovora i godinu, vrednost, vrstu i količinu robe, naziv i sedište posrednika kao i njihov procenat, naziv i sedište porizvođača odnosno kupca, paritet isporuke kao i način i rok plaćanja, naziv banke preko koje je izvršeno plaćanje odnosno naplata, broj naloga, oznaka, iznos i datum valute.

Takođe je važno napomenuti da poslovi reeksporta u kojima domaće lice plaćenu robu u inostranstvu isporučuje u inostranstvo nisu predmet oporezivanja PDV-a.

Sanitarna kontrola robe

U skladu sa članom 12. Zakona o bezbednosti hrane i nadležnosti u oblasti bezbednosti hrane između Ministarstva zdravlja (sanitarna inspekcija) i Ministarstva poljoprivrede, trgovine i vodoprivrede (fitosanitarna inspekcija, veterinarska i poljoprivredna inspekcija) je podeljena na sledeći način:
U fazi uvoza i tranzita

• 1. Hrane životinjskog porekla - granična veterinarska inspekcija
• 2. Hrane biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija
• 3. Mešovite hrane - granična veterinarska i fitosanitarna inspekcija

U fazi izvoza

• 1. Hrane životinjskog porekla - granična veterinarska inspekcija
• 2. Hrane biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija
• 3. Mešovite hrane - granična veterinarska i fitosanitarna inspekcija
• 4. Vina i alkoholna pića - poljoprivredna inspekcija

Sanitarna inspekcija je nadležna za kontrolu nove hrane (hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani ljudi), dijetetskih proizvoda, dečije hrane - zamene za mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, vode za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i vode za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa. Sanitarna inspekcija nadležna je i za kontrolu predmeta opšte upotrebe.

Nova hrana se uključuje u prehrambene aditive, arome, enzimske preparate i hranu dobijenu genetskom modifikacijom koji su odobreni za upotrenu u hrani u skladu sa posebnim propisima.

Zakonski okvir

U maju 2009. godine usvojeni su Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o veterinarstvu i Zakon o zdravlju bilja. Ovim zakonima i odgovarajućim podzakonskim aktima između ostalog uređuje se način vršenja sanitarne i veterinarsko - sanitarne kontrole pri uvozu, izvozu i tranzitu robe.

Gde se sprovodi sanitarna kontrola

Hrana pri uvozu mora da se upućuje na granične prelaze gde postoji za to nadležna granična veterinarska ili fitosanitarna inspekcija. Ministar zdravlja bliže propisuje uslove stavljanja u promet nove hrane. Kontrola sanitarne ispravnosti se vrši u unutrašnjosti zemlje, tako da se može uputiti na bilo koju carinsku ispostavu.

Postupak uvoza/izvoza/tranzita

Lice odgovorno za pošiljku pri uvozu mora da najavi pošiljku, odnosno prijavi pošiljku za pregled, plati naknade za pregled i preduzme druge mere koje naredi granični inspektor. Kontrola na graničnom prelazu sastoji se od pregleda dokumentacije, identifikacije pošiljke i fizičkog pregleda pošiljke. Ako pošiljka stigen na granični prelaz na kome nije organizovana relevantna inspekcija organ carinske službe zabraniće uvoz takve pošiljke odnosno naredić da se vrati pošiljaocu ili uputi na najbliži granilni prelaz na kome je organizovana inspekcija. Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični inspektor utvrdi da nema sanitarnih smetnji za uvoz te pošiljke. Zabranjeno je stavljanje u promet hrane koja nije bezbedna. Hrana nije bezbedna ako je štetna po zdravlje ljudi i ako nije pogodna za ljudsku ishranu. Hrana biljnog porekla nije bezbedna ukoliko sadrži proizvode za zaštitu bilja, biocide ili zagađivače ili njihove metabolite ili reaktivne proizvode koji prelaze maksimalno dozvoljenu količinu ostataka ili njihova upotreba nije odobrena i dozvoljena.

Korisni kontakti

Ministarstvo zdravlja:
Tel: +381 11 3613 734, +381 11 3616 540
WWW: www.zdravlje.gov.rs

Republička sanitarna inspekcija
Tel: +381 11 3115 779

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprimvrede
Tel: +381 11 3065 038, +381 11 3065 039
WWW: http://www.mpt.gov.rs/

Uprava za zaštitu bilja
Tel: +381 11 311 7729

Uprava za veterinu
Tel: +381 11 2605 630